20 godina straha i klaustrofobije
Pre tačno 20 godina, britanski reditelj Nil Maršal snimio je film koji je generacijama stvarao noćne more. The Descent je 2005. godine uneo jezivu klaustrofobiju u horor žanr i zauvek promenio način na koji gledamo — i doživljavamo — mrak, tišinu i zatvorene prostore. Šest žena, mračan neistražen pećinski sistem i stvorenja koja vrebaju iz senki — zvuči jednostavno, ali rezultat je bio čista jeza.
Kada speleologija postaje horor
Iako na prvi pogled zvuči kao bezazlena avantura, speleologija (istraživanje pećina) postaje pravi pakao kada grupa prijateljica shvati da se nalaze u neobeleženom sistemu podzemnih tunela, bez izlaza — i sa nečim (ili nekim) što ih posmatra iz tame. U centru priče je Sara (Šona Makdonald), žena koja pokušava da pobegne od lične tragedije, pridružujući se grupi prijateljica u adrenalinskoj avanturi koja se brzo pretvara u borbu za opstanak.
Povratak istinskog britanskog horora
The Descent je povodom jubileja restaurisan i vraćen u britanske bioskope, a istovremeno je dobio i novo 4K izdanje za kućno gledanje — što je dodatno učvrstilo njegov kultni status. Džoš Sako, direktor Instituta za horor studije Miskatonic, naglašava: “The Descent je bukvalno eksplodirao u vreme kada je britanski horor bio na aparatima. Godinama je žanrom dominirao američki ‘slasher’, a onda se pojavila ova sirova, zastrašujuća priča koja nas je vratila korenima.”
Reditelj Nil Maršal o izazovima
Reditelj Nil Maršal, poznat i po filmu Dog Soldiers, u intervjuu za magazin Empire otkrio je da su ga ranije kritikovali što “nije dovoljno strašan”, te je The Descent doživeo kao lični izazov. “Jedna recenzija je rekla da je Dog Soldiers više smešan nego strašan i pitala se kada će britanski reditelj ponovo snimiti pravi horor. Prihvatio sam to kao izazov,” rekao je Maršal.
Strah prije nego što čudovišta dođu
Iako se u filmu pojavljuju krvoločna stvorenja, prava jeza dolazi mnogo prije njihovog dolaska. Klaustrofobija, tama i neizvesnost stvaraju pritisak koji ne popušta do poslednjeg kadra. Prva pojava „crawlera“ (jezivih stvorenja koja naseljavaju pećinu) ostaje upisana kao jedan od najupečatljivijih „jump scare“ trenutaka u modernom hororu.
Ironične kritike speleologa
Zanimljivo je da The Descent nije oduševio speleologe. Ritam, oprema i ponašanje likova izazvali su podsmeh u stručnim krugovima. Rostam Namagi iz Britanske speleološke asocijacije smatra da film izaziva prevrtanje očima kod većine speleologa. “Ali, i dalje je nezaobilazan na filmskim večerama speleoloških klubova. Iako nisu oduševljeni prikazom svog hobija, priznaju da film savršeno hvata osećaj ulaska u nepoznato — ono što i jeste suština ove avanturističke discipline,” dodaje bloger Stefan sa sajta Berkeley Square Barbarian.
Večno aktuelan strah
Maršalov film možda nije realan prikaz speleologije, ali je istinski prikaz naših najdubljih strahova — od gubitka kontrole, zatvorenog prostora, tame i nepoznatog. “The Descent je savršen recept za horor koji puzi pod kožu. Jednom kada ga pogledate, nećete više gledati u mrak istim očima,” zaključuje Džoš Sako. Dve decenije kasnije, The Descent se s pravom nalazi na listama najstrašnijih britanskih horora svih vremena — rame uz rame sa The Wicker Man, 28 Days Later i čuvenim snimkom Tereze Mej kako pleše.
