Jedan od najboljih regionalnih DJ-eva je Dejan Miličević. U svojoj uspješnoj karijeri Dejan je do sada bio dio velikih događaja poput Kotlonice, EXIT Festivala, Kazantip, Tommorowland, Popkomm, i gotovo svih poznatih klupova po Evropi i Aziji. Za svog kolegu Berina Tuzlića aka dRUMELODY imao je samo riječi pohvale. U nastavku pročitajte čitavu recenziju koju je ostavio Dejan Miličević na novi elektro album “Freedom of Imagination”.
“Berin Tuzlić aka Drumelody se po mom mišljenju svrstava među umetnike koji se ne libe da pokažu svoju širinu kroz svoj rad tako da i na njegovom poslednjem albumu “Freedom of imagination” možemo da čujemo sklop različitih žanrova kroz njegovu specifičnu audio prizmu. Odličan posao zaista! Ja ću se pozabaviti analizom nekoliko numera sa albuma u narednom tekstu.
Album otvara traka “Newland” koja je pop electro break moderna numera sa repetitivnim vokalom koji se pojavljuje kao odgovor na electro noize sinteze pračene odlično programiranom ritam sekcijom. I baš kod pominajanja širine artista već druga traka “Block” je potpuno drugi stil i tu je dominantan old school beat sa tb303 uz koji možemo da zamislimo klince u Brooklyn-u 80-ih godina prošlog veka kako đuskaju break dance uz veliki Boom Box kasetofon, odličan odabir semplova kojima je potuno dočarana atmosfera tih vremena. Naredne dve numere “Programatic” i “Radiokiller” bih svrastao žanrovski u dub, dub step, bass music sekciju sa primesama noize i jako dobrim programiranjem bass linija, svakako nešto za ukus mlađim generacijama i ljubiteljima novijih trendova u produkciji.
Sredina albuma već dobija novi twist i žanrovski se menja prema klupskim vodama gde se Berin odlično snalazi što je pokazao i na prošlom albumu, tako da su numere “Elephant” i “Don’t Speak” muzikalni eksperimentalni micro house sa jako dobro osmišljenim deonicama i aranžmanom koji zaista slušaoca ostavlja bez teksta, dopada mi se taj momenat gde ne slutim šta je u sledećem paternu već čekam iznenađenje. Iskusni house u veoma modernom produkcijskom ruhu i potpuno dance floor friendly.
I za kraj nekoliko trekova u totalno Warp Records stilu gde se ponovo čuje odlično programiranje ritam sekcije i sinteza u kombinaciji sa odličnim semplovanjem. “Dance on the wire” i “Youth without God 02” su numere koje imaju specifičan Plaid flavour u svojim aranžmanima kao i atmosferičnost kod Sad umbrellas koju možemo da čujemo kod Boards of Canada npr. Mislim da tu zapravo umetnik može da potvrdi onu staru “less is more” u produkciji i sa manjim brojem elemenata koji su pažljivo selektovani ispriča celu priču na jako interesantan i sebi svojstven način.Kao finalni začin celine je i vokaliskinja koja se provlaći kroz album i daje na ceo ovaj miks žanrova još dodatni nordijski akcenat svojim čistim glasom i odličnim izvođenjem. Inverzija standarda je u ovom projektu apsolutno opravdana upečatljivim izražajem.
Sound i produkcija su po meni čista destka i sve trake zvuče svetski, Berin je ostao na visini zadatka i ovom prilikom je dao slušateljima jedan odlično upakovan i žanrovski interesantan album.”
