Željko Vasić, pjevač koji ima ugled, karijeru, poštovanje publike i medija, svoju karijeru gradi samo na kvaliteti. Njegova biografija je bez ijedne mrlje, afere i skandala. Željko je interesantan, svestran, duhovit, ali u isto vrijeme i ozbiljan kada treba. Mnogi bi voljeli da im upravo on radi na novoj pjesmi. U razgovoru sa Hayat Produkcijom otkrio nam je da zatvara jedno poglavlje u svom životu.
Bila je planirana turneja po Bosni i Hercegovini. Iako ste na muzičkoj sceni odlučili ste se tek nakon 20. godina na ovaj potez. Nažalost, zbog epidemiološke situacije to trenutno nije moguće. Kakvi su Vam planovi i šta je zamjena za turneju?
Žao mi je pre svega sto se nalazimo u veoma lošoj situaciji i što je veoma teško bilo šta planirati. Voleo bih da smo ranije započeli naše druženje… Završavam svoj jubilarni album, 20 godina kako sam snimio pesmu “Žena kao ti”, i nadam se skorijem druženju.
Jedan ste od rijetkih pjevača čija karijera nije građena na skandalima. Kako Vam je to pošlo za rukom?
Nisam se trudio. Živim onako kako živim a to je očigledno dosadno medijima koji su gladni i željni senzacionalizma po svaku cenu. Ja sam svakako otvorena knjiga i ne krijem ništa.
2000. godine ste nastupali na Festivalu Sunčane skale, predstavljajući se publici pjesmom „Žena kao ti“. Koliko Vas je taj festival „progurao“ dalje i da li Vam je upravo taj nastup na festivalu bio odskočna daska za dalju karijeru?
To je bilo neko drugo vreme, neke druge vrednosti…bilo je tako lako. Dovoljno je bilo da se pojavim sa dobrom pesmom. Danas je to ,kao što rekoh, samo senzacionalizam, zaglupljivanje ljudi materijalizmom i ostalim nebitnim stavrima u životu.
Pored svoje uspješne karijere, uspjevate da odlično balansirate i u privatnom životu. Svoje vrijeme volite provoditi sa suprugom i djecom. Moglo bi se reći da zaista i jeste vječiti romantik. Je li tako i nastala istoimena pjesma?
Da nemam porodicu moj život ne bi imao nikakvog smisla. To je moja sigurna luka i moj najveći uspeh u životu.
Šta nam možete reći o današnjoj muzici? Nekako nam se čini da muzika koja se u današnje vrijeme stvara više prikuplja gledaoca, nego slušaoca.
Svako vreme nosi svoje breme. Vole ljudi teletabise očigledno. Što manje pametuje to bolje. Ako može samo da izgleda i da ima lepu sliku, ton nije bitan. Takva slika i prilika odgovara svima. Što gore to bolje.
Dvadeset godina na sceni nije malo, imate dugi staž! Da ste imali na početku svoje karijere svo iskustvo koje imate sada, šta nikako ne biste učinili ponovo?
Ne bih se bavio muzikom. Postoji toliko lepih zanimanja u životu, gde je mnogo lakše sačuvati dušu i mir. Opet, često govorim da ne verujem mnogo ljudima , ali da ne gubim veru u ljude. Verujem da ćemo se vratiti , ako ne mi, onda neke nove generacije, suštinskim vrednostima života.
Trendovi dolaze i prolaze, ali samo kvalitetna muzika nema svoj rok trajanja. Kakav savjet možete dati mladim muzičarima koji su se tek našli na estradi?
Što se tiće kvaliteta, možda on ostaje, ali ono što prvo ispliva nije baš kvalitet, nego nešto drugo….stvar je univerzalna i važi za sve, ne samo muziku. Ne bih voleo da savetujem nikoga, svako treba da živi i radi onako kako misli da je to dobro za njega. Što se mene tiće, sa novim albumom završavam svoj muzički pop opus i zatvaram jedno poglavlje života. Videćemo šta ćemo posle toga…
Da li tražite inspiraciju ili se pjesma stvori u pravom trenutku? Kakav je proces nastanka jedne Vaše numere?
Meni se pesme dešavaju. Nikada nisam seo za klavir sa namerom da “napravim” pesmu. Ne mogu tako. Samo se desi. Na ulici, u radnji, u kolima…to je trenutak koji za mene predstavlja najveu sreću i blagodat.
Kakav je Vaš ritual/priprema za nastup?
Nemam neki poseban ritual. Volim da budem sam sa svojim muzičarima. Ne volim da nam niko drugi ulazi u back stage.
Šta je ono što Vaš najbrže može iznervirati i izbaciti iz takta?
Ljudska glupost, površnost i osuda. O meni uvek znaju najviš e oni koji nikada sa mnom nisu ni kafu popili.
